GPT-6.1 Sol menja podrazumevani izbor za produkcione agente
OpenAI obećava sposobnosti bliske Astri uz petinu standardne cene tokena. Pravi potez je odmah promeniti testnu rutu, ali ne i arhitekturu.
Šta je novo
OpenAI je 29. septembra objavio GPT-6.1 Sol u API-ju, kao i u ChatGPT Work i Codex proizvodima. Standardna cena iznosi 2 dolara za milion ulaznih i 10 dolara za milion izlaznih tokena, dok keširani ulaz košta 0,10 dolara za milion tokena.
Kompanija navodi da Sol na izabranim testovima kodiranja, rada sa računarom i poslovnih tokova prilazi Astri uz znatno niži trošak. To su rezultati proizvođača, a ne zamena za testiranje na sopstvenim zadacima.
Zašto je važno
Najvažnija promena nije još jedan viši rezultat na tabeli, već drugačiji odnos sposobnosti i cene. Sol ima petinu Astrine standardne cene ulaznih i izlaznih tokena, a keširani ulaz mu je upola jeftiniji nego kod GPT-6 Sol.
Za agente koji iznova koriste duge instrukcije, šeme alata i kontekst projekta, to može direktno promeniti trošak po završenom poslu. Timovi koji već koriste Responses API mogu da ga procene bez uvođenja novog sistema za orkestraciju.
Naš potez
Virtual Arc bi ove nedelje dodao Sol u postojeću rutu modela i ponovio reprezentativne produkcione zadatke. Posmatrali bismo uspešnost celog toka, latenciju, dodatne pokušaje, pozive alata, ljudske korekcije i stvarnu iskorišćenost keša.
Ako zadrži potrebnu pouzdanost, Sol postaje podrazumevani model, a Astra eskalaciona opcija. Ne bismo prihvatili tvrdnju o pet puta nižoj ceni zadatka dok naši računi i metrike završetka to ne potvrde.
GPT-6.1 Sol treba da postane prvi kandidat za produkcione agente, dok Astra treba da ostane rezervna ruta za zadatke koji zaista opravdavaju višu cenu. Ne zato što je OpenAI već dokazao da su modeli jednaki, već zato što je razlika u ceni sada prevelika da bismo najskuplji model birali po automatizmu. Virtual Arc bi Sol odmah postavio iza postojećeg sloja za rutiranje i kroz njega paralelno pustio stvarne produkcione tragove, bez uticaja na korisnike. Merili bismo trošak po uspešno završenom zadatku, p95 latenciju, broj ponovljenih pokušaja, ljudske intervencije i bezbednosne propuste. Astru bismo zadržali samo za mali broj tokova u kojima eventualno slabija pouzdanost Sola košta više od uštede na tokenima. Ne bismo menjali arhitekturu prema ponašanju jednog modela niti bismo računali na uštedu od keširanog konteksta dok ne vidimo stvarnu stopu pogodaka u produkciji. Odluka je jasna: testirati sada, rutirati selektivno i zahtevati da premium model opravda svaki poziv.